Podzemni grad Karađorđevića

Nedaleko od gvozdenog mosta na Drini, u velikom, stenovitom brdu nalazi se podzemni grad-sklonište. U utrobi brda, po nalogu kralja Aleksandra  Karađorđevića, izgrađen je podzemni grad koji čini lavirint odaja iskopanih u kamenu za kraljevo ratno komandno mesto i duži boravak većeg broja ljudi pod zemljom.

Gradnja podzemnog grada počela je 1931. i trajala je sve do ubistva kralja Aleksandra  u Marseju 1934. Posao je prekinut, a to tada je urađeno oko dve trećine skloništa.

Ovo mesto korišćeno je samo jednom, aprila 1941. godine, kada je pre odlaska u izbeglištvo, svoju poslednju noć u Srbiji, u nedovršenom skolinštu, proveo mladi Petar II Karađorđević.

Duž oko kilometar i po hodnika nalaze se prostorije, sobe, sale, kabinet, dvorane koje su izmalterisane i okrečene u belo i koje su po završetku gradnje trebale da prime od tri do pet hiljada ljudi sa svim uslovima za nesmetan boravak pod tonama stena. Tu je i kapela sa mestom za oltar, jedina, ornamentom duž zida ukrašena prostorija. Ostali zidovi išarani su potpisima retkih posetilaca.

U podzemnim prostorijama uopšte nije hladno, temperatura je od 14 do 16 stepeni, a vlage ima vrlo malo. Ceo taj prostor su prirodno šuplje stene koje su dodatno izdubljene, a ovo mesto korišćeno je samo jednom, iako nije bilo dovršeno.